Marija Šmanja (33) iz Šipova, sasvim slučajno prije sedam godina tokom boravka u Japanu kupila je foto aparat. Koliko nije znala o fotografiji pokazuje činjenica da je kolegi dala novac da kupi bilo kakav aparat za koji smatra da je dobar za taj iznos.
Ispočetka fotografija je nije baš pretjerano zanimala, a motive je pronalazila samo u prirodi, ali ništa ozbiljno.
-Oko dvije godine kasnije, zbog zdravstvenog stanja nisam mogla da napuštam kuću, i tada sam razmišljala o tome šta bih mogla da radim, čime da se zanimam. Počela sam učiti fotografisati ono što mi je bilo dostupno, hranu, proizvode, govori nam Marija Šmanja.
Olympus e520 je prvi njen aparat koji je poluprofesionalni aparat, a dosta joj je zadao glavobolja, ali istovremeno primorao da uči jako puno da bih prevazišla njegove nedostatke.
-Radim različite tipove fotografije. Ali mislim da mogu reći da je emotivan, sjetan. Bez obzira šta radim trudim se da prikažem ili isprovociram emociju, evociram uspomenu, nostalgiju, izazovem radoznalost, naglašava Šmanja.
Inspiracija je ključna za stvaranje nekog djela, mnogi umjetnici je pronalaze u životnoj zbilji.
-Inspiraciju crpim iz života. Dokumentarna fotografija je malo zahvalnija ako se mogu tako izraziti. Ne treba vam vizija onoga šta želite da prikažete jer pravi, istinit život je tu i čeka da bude fotografisan. Za ostale vrste fotografije inspiraciju tražim u emocijama, filmovima, gledajući radove drugih fotografa, posmatrajaći svjetlo svuda gdje krenem, ljude, govori nam ona.
Osim fotografije Marija voli da piše. Jako rano je počela pisati, inspiricije joj nikad njie nedostajalo. Jedna od najtežih stvari kad se počela baviti fotografijom bilo je shvatiti kako se vizuelno izraziti ono što je želila reći fotografijom, umjesto riječima.
Fotografija kao prikaz vizualne stvarnosti može ostati duboko urezana u sjećanju, ne samo po svojoj kvaliteti već i po nekom emotivnoj pripadnosti.
–Prije nekoliko godina sam radila na projektu koji je trebao prikupiti novac za siromašnu djecu. Posjećivala sam kuće ljudi, djece koji žive u nezavidnim uslovima i fotografisala njihov život. Za tu priliku sam pozajmila fotoaparat od druga jer moj Olympus nije bio sposoban da slika unutar kuće, prisjeća se Šmanja.
Nažalost, zbog problema sa papirologijom organizacije koja je mogla aplicirati za taj projekat, fotografije nisu poslužile toj svrsi a ona se i dalje nada da će one nekad pomoći tim ljudima.
–To fotografisanje mi je, između ostalog, značajno zbog toga što sam shvatila po prvi put da bi fotografija mogla promijeniti nešto, mogla pomoći nekome. S druge strane, to mi je takođe bio prvi put da fotografišem sa Canon aparatom, nisam znala da li ću se snaći sa podešavanjima jer sam bila svjesna da nemam puno vremena da „uhvatim“ ono što želim, govori nam ona.
Fotografija je divan i hobi i zanimanje. Nemojte zaboraviti uživati, poručuje nam naša sagovornica te dodaje za kraj:
-Rekla bih im da je najbolji foto aparat upravo onaj kojeg imaš u ruci. Treba se više učiti, a manje razmišljati o boljoj opremi. Isto tako treba proučavati radove drugih fotografa, ali treba ostati svoj i poseban.
(Avaz.ba/Jajce Online)
The post Kako je druženje s aparatom postalo opsesija Šipovljanki appeared first on Jajce-Online.